Elegija

Autor: Aleksa Šantić

Zašto se meni javljaš tajno,
kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno,
golemu tugu i jad skriva?

Zašto me kroz noć staneš zvati,
i šta ti jadno srce ište?
Ta ja ti nemam ništa dati,
o, ja sam pusto pepelište.

Sve što sam imo ja sam dao,
nevjerno hladna ljubavi moje.
Sve što sam svojim blagom zvao:
mladost i oganj duše svoje.

Pa zašto meni stupaš snova,
šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova,
što nekad na te ruže baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
sve dok mi srce ne izgori,
sve dok mi duša ne izda'ne.